Prvi Evropski auto godine iz Japana
Prvi automobil iz Japana koji je osvojio prestižnu titulu Evropskog automobila godina bila je simpatična Nissan Micra. Model ovog Nissanovog automobila druge generacije dobio je laskavu titulu 1993. godine.
Prva generacija je u Evropi prošla pomalo neopaženo, ali je druga doživela ozbiljan uspeh tokom devedesetih godina. Razlog je pre svega bio dizajn, koji se značajno razlikovao od uobičajenog dizajna japanskih automobila sa kraja 80-ih godina.
Micra druge generacije predstavljena 1992. je bila praktična, nepretenciozna i simpatična sa proverenom tehnologijom ispod poklopca. Dakle, korak dalje od svega do tada viđenog. Bio je to i prvi model koji se proizvodio u Evropi, u britanskom Sanderlandu te je namenski podređena ukusu evropskih kupaca. Dugačka je 3,72 metra, u visinu ide 1,44 metra sa prtljažnikom od 200 litara.
Simpatična obla karoserija sa karakterističnim svetlima donekle je podsećala na kultni Mini, a svežim linijama privlačima je i publiku mlađe i srednje generacije, posebno žensku. Prednost je bila i dostupnost verzija sa troje i petoro vrata.
Imala je benzinske motore sa 16 ventila, koji su ponudili malo življe performanse uz zadržavanje male zapremine: pri lansiranju je bio dostupan 1.0 4-cilindraš od 54 KS koji je postizao 150 km/h, te 1.3 od 75 KS koji je dostizao čak 170 km/h, a pritom nijedan od modela nije bio preveliki potrošač.
Obe verzije su bile dostupne sa kontinuirano varijabilnim automatskim CVT menjačem, koji se nudio po istoj ceni kao i ručni. Ubrzanje i potrošnja goriva su malo porasli, ali je postignut veći komfor, posebno u gradu. Tada je 1997. stigao prvi i najvažniji redizajn (K11C), fokusiran pre svega na prednji dieo, s drugačijom rešetkom hladnjaka i novim farovima.
Godinu dana kasnije, Micra se mogla kupiti sa atmosferskim dizelskim motorom 1.5 od 57 KS, koji je imao performanse usporedive sa 1.0 s CVT modelom (150 km/h i 0-100 za 19 sekundi) i još manjom potrošnjom.
Osam godina nakon lansiranja, 2000 godine Nissan je još jednom ažurirao model, sa vrlo laganim izmenama pre svega spoljašnjih detalja ali i kvalitetniju unutrašnjost. Glavne inovacije ticale su se benzinskih motora, pri čemu je 1.0 razvijao 60 KS, ali je CVT bio rezerviran samo za novi 1.4 16V benzinac od 82 KS.
Godine 2003. K11 je ustupio mesto novoj generaciji K12, izgrađenoj na platformi koju je delio sa Renaultom u sklopu Renault-Nissan alijanse, i sa puno futurističkijim linijama.
