Istočnonemački Lamborgini
Glavne asocijacije na automobilsku industriju Istočne Nemačke su Trabant i Vartburg, legendarni dvotaktni trocilindraši iza kojih je ostajao ogromni oblak dima. Ali automobilska industrija DDR-a može se pohvaliti i jednim legendarnim modelom. U pitanju je sportski automobil Melkus RS 1000.
Izrađeno je tačno 101 model ovog primerka ovog sportskog modela. Dobar deo njih je sačuvan.
Junak priče je Hajnc Melkus iz Drezdena, najbolji posleratni vozač DDR-a, koji je osim aktivnog bavljenja automobilskim sportom, u svojoj radionici izrađivao i egzotične Formule sa dvotaktnim vartburgovim motorima za ostale trkačke entuzijaste "iza gvozdene zavese".
Ideja o konstrukciji ovog automobila rodila se na putu prema Jugoslaviji! "Deda je sa Vartburgom krenuo na put u Jugoslaviju kada ga je na autoputu pretekao atraktivni Lotus Elan. Nakon toga je poželio kreirati tako lep automobil", u jednom intervjuu objasnio je Melkusov unuk Sep, iako nemačka Wikipedia spominje da je Melkus spazio atraktivni Lotus na jednom sajmu u Beču.
Bilo kako bilo, Melkusov plan bio je prevelik zalogaj za privatnika u vremenu socijalističke ekonomije, pa su, logično, bili neophodni dozvola i pre svega podsticaj države.
Kada je Melkus pružio garancije da će automobil završiti i javnosti predstaviti u čast velikog jubileja 20. rođendana Demokratske Republike Njemačke, ali i da će koristiti isključivo domaće komponente, Komisija automobilskog sporta preporučila je Centralnoj sportskoj komisiji da država pomogne Melkusu.
Korišćenje domaćih komponenti značilo je da Melkus može birati između tehnike Trabanta i Vartburga. Izabrao je moderniji, 1966. godine predstavljeni Vartburg 353W. Tako je Vartburgov motor sa serijskih 50 "konja" povećan na 70, a u trkačkoj verziji na čak 90, što je postignuto ugradnjom tri karburatora sa motocikla MZ.
Korišćenje domaćih resursa nastavljeno je plastičnom karoserijom koju je pripremio istočnonjemački proizvođač kamiona Robur. Firma Konig iz Drezdena preradila je Vartburgov menjač dodavši petu brzinu. I vešanje je preuzeto sa Vartburga, uz naravno izmene kako bi se prilagodilo sportskom duhu ovog automobila.
Vodom hlađeni motor, smešten ispred zadnje osovine, u klasičnoj šasiji sa dva uzdužna profila, davao je solidne performanse plastičnom automobilu težine 750 kilograma (trkački model je bio još lakši i težio je 680 kg), pogotovo za vreme u kojem je rođen Melkus RS 1000.
Maksimalna brzina iznosila je 170 km/h, a ubrzanje od 0 do 100 km/h dostizao je za 14 sekundi.
Izgledom je ovaj model neverovatno podsećao na Lamborgini Miuru, jedan od najlepših automobila u istoriji. Duga "njuška", prednja i zadnja svetla gotovo identična Miuri i vrata u obliku galebovih krila.
Do aprila 1969. završena su tri prototipa, a do oktobra i četiri trkačka primerka. Krajem godine Melkus RS 1000 stiže na tržište, ali ga nije mogao svako kupiti, podseća Radio Sarajevo.
Mušterija je morala posedovati trkačku licencu DDR-a, uplatiti 30-ak hiljada istočnonemačkih maraka i čekati na isporuku od šest do 24 meseca. Uskoro je pokrenut i Melkus kup na istočnonemačkim trkačkim stazama.
Mada je svaki primerak Melkusa pravi raritet, nekoliko vozila sa 1,2 litarskim Ladinim ili dvostrukim Wartburgovim motorom predstavljaju svetske unikate. Hajnc Melkus planirao je godišnju proizvodnju 25 primeraka, ali je do 1980. izrađeno svega 101 vozilo. Razlog nije smanjen interes kupaca već nedostatak delova.
