Beogradske priče: prvi beogradski sajam

Prvi beogradski sajam motornih vozila održan je 1938. Svi elitni svetski proizvođači izlagali kod nas, a naši novinari se žalili što je pojam „motorizacija“ relativno nov i što se automobil smatra luksuzom.

Prvi međunarodni sajam automobila u našem gradu održan je od 5. do 15. marta 1938. godine. Od tada do danas u Beogradu praktično izlažu svi koji u svetu auto-industrije žele da postignu ozbiljne rezultate u svetu četvorotočkaša.

Posle otvaranja Beogradskog sajma, koji mi danas zovemo Staro sajmište, 1937. godine, naš grad je postao jedan od najozbiljnijih gradova u sajamskom okruženju.

Salon automobila, o kojem govorimo, održan je pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića, a otvorio ga je tadašnji ministar trgovine Milan Vrbanić.

Već u februaru 1938. godine beogradska štampa veoma burno je najavljivala predstojeći događaj. List „Vreme“ tada piše kako su „očekivanja od ovog pothvata sa razlogom vrlo velika i veruje da će, blagodareći smišljenom i organizovanom radu, automobilizam kod nas biti u najskorije vreme znatno unapređen“.

Tada dr Velizar Janković podseća da velike automobilske salone u Parizu i Berlinu otvaraju lično predsednik Francuske i firer nemačkog Rajha. Time jasno daje do znanja koliku pažnju lideri predratne Evrope daju razvoju auto-industrije.

Jugoslovenska štampa tada jadikuje i što je kod nas pojam „motorizacija“ relativno nov i što se automobil na našem podneblju smatra luksuzom.

„Kod nas“, beleže oni, „jedan automobil dođe na hiljadu stanovnika, u Francuskoj na 53, u Engleskoj na 40, a u Nemačkoj na 15“!

Pred novinarima se pojavio i predsednik Ministarskog saveta, za ovu priliku i predsednik Sajma Milan Stojadinović, koji je objasnio kako „Jugoslavija u tom trenutku raspolaže sa svega 12.000 automobila, i to većinom neispravnih, za ozbiljnu upotrebu nesposobnih“. Prema njegovim procenama, potrebe ondašnje države bile su oko 150.000 automobila.

Svi proizvođači ondašnjeg automobilskog sveta prikazali su se na Sajmu. „Mercedes“ je izlagao model koji bi i danas izazvao ogromnu pažnju. Tu je bio posebno izveden „opel“ od pleksiglasa, kako bi posetilac jasno mogao da vidi i razume unutrašnjost vozila gledajući spolja. „Fijat“ i „Lanča“ su stigli sa Apeninskog poluostrva, a „Bjuik“ je došao na Sajam čak sa severnoameričkog kontinenta, samo još jednom pokazujući koliko je naš grad važan na sajamskoj mapi sveta.

U zahuktaloj, ali mučno uzavreloj, predratnoj Evropi, svi koji su bili bitni u ovoj grani industrije pojavili su se u Beogradu. Na istom sajmu bili su akteri američkog kapitalizma, italijanskog fašizma, a nacisti su svoje paviljone prikazali dok ih natkriljuje Hitlerov orao raširenih krila.

Beograđani su bez daha gledali eksponate zahuktane industrije, zaboravivši da je prvi automobil u njihov grad ušao pre samo 35 godina - 1903. godine. Posle samo tri i po decenije od trenutka kada je prvi „neselsdorf“ protutnjao ulicama srpskog glavnog grada, Beograd je doživeo da, tokom deset dana - bude svetska prestonica automobilizma.

ATMOSFERA

Novinski izveštači sa Sajma zabeležili su da je na štandovima bila ogromna gužva. Imali su i jedno „posebno“ zapažanje.

- Interesantno je da izložbu nisu posetili samo oni koji imaju to zadovoljstvo da se voze u automobilu, već i oni koji ih nemaju, ali o njima vole da sanjaju, priželjkujući ih, ili vole da gledaju njihove aerodinamične linije - beleže novinari „Vremena“.

Novinari su umislili da su otkrili nešto što je neobična karakteristika za automobilske sajmove, sasvim nesvesni da će upravo ta pojava do dana današnjeg postati - tradicija.

O važnosti Salona automobila govori i poseta kraljevske porodice, koja je izazvala veliku pažnju. Prestolonaslednik Petar je sa majkom Marijom obišao sve štandove i eksponate, diveći se razvoju automobilizma.

Osnivač Muzeja automobila u Beogradu Bratislav Petković podsetio nas je na neke neobične podatke vezane za kraljevsku porodicu i njihov odnos prema automobilima.

- Kralj Aleksandar nije bio vozač, ali je njegova supruga, kraljica Marija, bila izuzetno spretna za volanom, što u ono doba nije bio običaj kada se radi o pripadnicima lepšeg pola, pogotovo „plave krvi“ - govori Petković. - Tako je još pred veridbu sa Aleksandrom Karađorđevićem buduća srpska kraljica vozila majku od Bukurešta do Beograda u vozilu marke „delaž“. Eto istorijske ironije, baš u takvom luksuznom automobilu onog doba ubijen je njen muž, kralj Aleksandar, 1934. godine u atentatu u Marselju.

Izdvajajući njene vozačke podvige, Petković se osvrće i na relaciju Pariz - Beograd, koju je kraljica takođe odvezla manirom profesionalnog šofera.

Izvor: Večernje novosti/Z. Nikolić