Beogradske priče: Od "fiće" do "poršea"

Kadrovi mnogih kultnih filmova naše kinematografije ne bi nikada bili snimljeni da spektakularne vozačke tačke nije izvodio višestruki šampion u automobilizmu Pavle Komnenović. Iako ga ljubitelji auto-moto sporta poznaju kao neprikosnovenog vladara trkačkih staza, za "Beogradske priče", otvorio je dušu pričajući o sasvim drugoj oblasti - kinematografiji.

Tako, na primer, mnogi pamte Dragana Nikolića po izuzetnoj ulozi Flojda u filmu "Nacionalna klasa" Gorana Markovića, ali je ostala tajna za gledaoce da je sve vozačke vratolomije u filmu izveo Komnenović.

- Ista priča odvijala se i u filmu "Davitelj protiv davitelja" Slobodana Šijana - seća se naš sagovornik. - Tamo je priča imala nekoliko "zakulisnih" radnji. Prvo se Šijanu javio jedan Beograđanin koji je hteo da pomogne nudeći svog "poršea", sa kojim je trebalo da protutnjim noćnim ambijentom Slavije. Tako je svojevremeno radio vozač koji je uznemirio beogradsku policiju koja je bezuspešno pokušavala da ga uhvati, a ušao je u legendu kao "Fantom". Vozački sam to lako mogao da izvedem, ali su se isprečili drugi momenti...

Automobil koji je vozio pravi "fantom" bio je beli, a reditelj je na poslugu dobio "poršea" crne boje.

- Vlasnik automobila je ljubazno ustupio vozilo, ali je zamolio da ga vratimo onako kako ga je on nama dao, i pod uslovom da ga vozim isključivo ja - seća se Komnenović. - Tada je nastupio scenograf koji ga je privremeno ofarbao polikolorom u belo, ali tako što će boja biti skinuta odmah po snimanju. Usledio je još jedan problem...

Trg Slavija bio je zatvoren za saobraćaj te noći, policija je obezbeđivala ceo događaj, statisti su odradili svoje, glumci takođe, Paja je mnogo puta uletao u gungulu i maestralno bi vozio svoj krug, sve dok režiser ne bude zadovoljan. Posle klape koja je usledila na kraju, ipak je čuo tužne, Šijanove reči: "Ne valja..."

- Objasnio mi je kako smo napravili grešku jer je originalni "Fantom" imao nemačke tablice, a mi smo svoj krug provezli u "poršeu" sa beogradskim oznakama. Šta sad?!

Pošto je policija bila svud okolo, jedan od ljudi u plavom se dosetio kako rešiti taj težak problem. Ispred Hotela "Slavija" stajao je jedan postariji "mercedes" sa nemačkim tablicama, a bilo je izvesno da je tada, "debelo posle ponoći" vlasnik bio u dubokom snu.

- Uz pomoć policajca skinuli smo Švabine tablice, stavili na "porše", opet uradili scenu i na kraju ih vratili na "mečku" tako da vlasnik to nikada nije saznao. Film je prošao dobro, a scena sa "poršeom" bila je uvodni deo. Automobil koji je bio "glavni glumac" uskoro je dobio svoju originalnu, crnu boju, a pošto mu je kvačilo "propadalo" kada sam ga preuzeo, čak sam i popravio vozilo pre nego što ga je vlasnik ponovo provozao Beogradom.

Još gore bilo je kada je Slobodan Šijan snimao film "Tajna manastirske rakije", jer je tada Komnenović morao da okrene policijski kombi IMV u mestu, za 180 stepeni. Pošto tom vozilu ručna kočnica blokira samo prednje, a ne i zadnje točkove, drugi kaskaderi to nisu umeli da urade. Paja je mogao.

- Ta se tehnika zove "kočenje levom nogom" jer je desna istovremeno na punom gasu - objašnjava Komnenović. - Vešti vozači je primenjuju na reli takmičenjima za "nameštanje" kola za ulazak u krivine. Dodatno je trebalo posuti ulicu sitnim peskom, kako bi kombi proklizao taman kako sam zamislio, a ostale finese neću da vam odam...

U sceni je trojica policajaca trebalo da odigraju svoj deo role. Kada Paja vratolomno uspe da zaustavi kombi kako je reditelj zamislio, njih trojica je trebalo da gurnu bure iz kombija, koje je, opet, moralo da se otkotrlja u foaje Sava centra.

- Tri puta me nisu slušali, jer sam objašnjavao da makar četvorica treba da budu uključena u taj posao, pošto je bure bilo poveliko - uz osmeh priča stari beogradski šmeker. - Uzalud sam okretao kombi tri puta, tek četvrti pokušaj je uspeo.

Bezbroj priča nastalih za volanom mogle bi da dopune ovaj tekst. Nažalost, za sve nemamo dovoljno mesta. Ipak, važno je "začiniti" ovu priču nečim što Pavle Komnenović nikada nije uspeo da uradi.

- Mnogo puta su režiseri tražili da izvedem neki efektan sudar u kojem bi automobil bio "žrtvovan". Taj posao su, ipak, morali da obave kaskaderi. Ja to ne mogu. Tokom cele karijere moj životni zadatak bio je da izvučem automobil iz teške ili opasne situacije, a ne da ga slupam. Čak i da sam probao, znao sam da bi se u poslednjem trenutku pojavio onaj, "pravi ja", koji bi okrenuo volan tamo gde će auto ostati čitav.

Najveći deo profesionalne karijere Pavle Komnenović je proveo tako "što je nadgledao rivale sa pobedničkog postolja". Čak 18 puta bio je šampion države.

- U karijeri sam bio pobednik različitih šampionata u četiri države, u SFRJ, SRJ, SCG i Srbiji - šarmantno komentariše. - Još 23 puta bio sam vicešampion, a 12 puta na trećem mestu u šampionatu. Vozio sam tri discipline: trke na kružnim stazama, trke na brdskim stazama i reli takmičenja.

Osnivač Muzeja automobila Bratislav Petković pamti vrcave delove Komnenovićeve popularnosti.

- Pre par decenija sam izlazio iz Podgorice i stao da natočim gorivo na pumpi - seća se Petković. - Upitao sam čoveka koji mi je sipao benzin koliko mi vremena treba do Cetinja.

"Vidi", reče on, "Paji Komnenoviću treba oko 12,5 minuta, a za tebe ne znam".

Serijal “Beogradske priče”, Večernje novosti, 25. jul 2018.