Pre 50 godina Beograd dobio autoput, novi most, petlju i tunel

Nekoliko objekata najvažnije beogradske infrastrukture i glavna obeležja grada pune pet decenija postojanja. Istog dana 1970. godine otvoreni su Autoput kroz Beograd, most "Gazela", "Mostarska petlja" i Terazijski tunel.

Bio je to ogroman posao u ono vreme, jer je autoput trebalo trasirati izmešu novobeogradskih blokova, na zemljištu prepunom podzemnih voda. Način na koji su stručnjaci rešili ovaj problem predstavljao je vrhunsko arhitektonsko i inženjersko rešenje.

Sledeći korak je bilo pravljenje mosta "Gazela", planiranog za prelazak oko 40.000 vozila dnevno. Most je građen od 1966. do 1970. godine po projektu arhitekte Milana Đurića. Predsednik konkursne komisije za izgradnju mosta bio je Đorđe Lazarević, koji je ovaj most okarakterisao kao “kao gazelu u skoku". I tako je novi beogradski most dobio ime.

Most koji je dugačak je 332, širok 27,5 metara, dok je za saobraćaj predviđeno 21,8 metara kolovoza sa tri trake u oba smera.

Pet decenija kasnije umesto 40.000 ovim mostom, na autoputu koji spaja stari i novi deo Beograda, ali i zapadni deo Evrope sa istočnim, južnim, pa dalje i bliskoistočnim, dnevno prođe četiri, nekada i pet puta više automobila.

U sklopu velikog građevinskog poduhvata, u vreme kada je na čelu grada bio legendarni Branko Pešić, izgrađena je i Mostarska petlja. Ona je u potpunosti redefinisala beogradski saobraćaj, jer su arhitekta Brana Jovin i inženjer Jovan Katanić uspeli da na malom prostoru da osmisle četiri nivoa i 24 priključne saobraćajne veze.

I danas se, kako su to u jednom tekstu istakle Večernje novosti, njihove mlađe kolege dive spretnosti stručnjaka od pre pola veka koji su uspeli da na samo šest hektara reše ovako kompleksno saobraćajno čvorište.

Takođe jedan od ključnih projekata bila je i izgradnja Terazijskog tunela. Terazijski tunel su projektovali arhitekti Ljubomir Porfirović i Miloslav Vidaković, a svečano je otvoren zajedno sa autoputem, “Gazelom” i “Mostarskom petljom”.

Bilo je to 4. decembra 1970. godine. Organizovano je niz svečanosti i presecanja vrpci čiji su glavni akteri bili predsednik SFRJ Josip Broz Tito i prva dama Jovanka Broz.

Otvaranje deonice autoputa kroz Beograd i “Gazele” označio je nastavak realizacije izgradnje auto-puta “Bratsva i jedinstva”.

Nekoliko godina kasnije trebalo je da počne i izgradnja beogradskog metroa. Pet decenija kasnije Beograd i dalje čeka realizaciju ovog projekta.

U svim ovim projektima učestvovale su velike jugoslovenske firme “Mostogradnja", "Komgrap", "Goš", "Energoprojekt" i mnoge druge, pod vođstvom arhitekata, inženjera i građevianaca koji su tada uživali ogroman ugled u svetu.