Kako je automobil u kojem je ubijen kralj završio na otpadu

Kralj Aleksandar I Karađorđević u Beogradu nema ulicu, niti spomenik. Gradske vlasti su nedavno ovu nepravdu ispravile donošenjem odluke da šetalište od Brankovog mosta do hotela „Jugoslavija” nosi ime “Obala kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića”. Most nazvan po kralju ujedinitelju, koji se nalazio na mestu današnjeg Brankovog, srušen je u Aprilskom ratu 1941, ali je ovdašnjoj javnosti nedovoljno poznata činjenica da je automobil u kojem je kralj ubijen u Marseju trajno uništen.

Kralj Aleksandar I se od samog početka stvaranja ujedinjene Jugoslavije susretao sa pokušajima njenog urušavanja. Protivnici zajedničke države bili su veoma jaki, a posebno posle uvođenja tzv. “Šestojanuarske diktature”. Njihov cilj je bio jasan – ubistvo kralja. I u tome su, nažalost, uspeli 9. oktobra 1934. godine.

Jugoslovenski kralj je ubijen prilikom državne posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke. Otputovao je u Marsej brodom, odakle je trebalo da produži za Pariz.

Protokolom je određeno da kralja dočeka francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu koji donosi odluku da se umesto zatvorenog, kralj vozi u otvorenom automobilu: “Zatvorena kola? A ne gospodine prefekte. Vi ne smete da krijete kralja, to je prijatelj Francuske i treba da bude viđen”, poručio je Bartu u razgovoru sa prefektom ove francuske oblasti.

To je domaćinima napravilo dosta problema, jer je bilo teško pronaći odgovarajući automobil za jugoslovenskog kralja. Izbor je na kraju pao na “delaž”, limuzinu landole, koji je malo pre toga popravljen posle sudara u kojem je jedan od putnika poginuo. Naredba je bila da se automobil marsejskim ulicama kreće u prvoj brzini, ne brže od desetak kilometara na sat. Bio je i veoma bučan. Možda je najbolji opis ovog automobila, kada ga je video, dao marsejski policajac Pol Foasak, koji je određen za vozača: “Ova kola više liče na mrtvačka, nego na automobil”.

Posle dočeka na keju Belgijanaca, kolona je krenula ka aveniji Kanebje. Već kod četvrtog stuba rasvete, svega osamdesetak metara od luke, iz mase koja je došla da pozdravi jugoslovenskog kralja, izlašao je pripadnik VMRO Veličko Georgijev Kerin, prišao vozilu koje se kretao brzinom ne većom od sedam, osam kilometara na čas, popeo se na njega i ispalio hice u kralja, ministra Bartua i generala Alfonsa Žorža. Kralj Aleksandar I i Bartu su ubrzo preminuli. Ubrzo umire i atentantor, ranjen ubodima sablji konjanika iz pratnje.

Po završetku suđenja ostatku marsejske grupe atentatora, francuska vlada je „delaž“ registraskih oznaka 6068-CA6 poklonila Vojnom muzeju u Beogradu, koji se nalazio na mestu današnjeg Zavoda za zaštitu spomenika.

Krajem 1936. godine parobrodom „Vis“ automobil stiže u splitsku luku, a potom vozom u Beograd. I tada je smešten u muzejsku zgradu na Kalemegdanu. Bio je izložen u posebno uređenoj spomen-sobi u kojoj su se nalazili predmeti koji su pripadali ubijenom kralju. Na sedištima ovog automobila jasno su se videli tragovi krvi kao sećanje i opomena na 9. oktobar 1934. godine.

U novoj, socijalističkoj Jugoslaviji, vlasti donose odluku o zabrani povratka dinastije Karađorđević u zemlju i zapleni njihove imovine. Iz postavke Vojnog muzeja uklonjeni su svi predmeti koji su pripadali kralju, uključujući i automobil.

Miroslav Milutinović se u svojoj knjizi „Automobili i dinastija Karađorđevića“ poziva na svedočenje Jovana Kovača iz 1992. godine, koji je vojni rok služio u Domu Jugoslovenske armije od 1945. do 1947. U garaži se nalazio „delaž“, koji je na osnovu odobrenja načelnika doma, prepravljen u kamiončić za prevoz hrane. „Pošto je u pitanju bio kabriolet, prednju vozačku kabinu smo ostavili, a zadnju isekli i umesto nje montirali drveni sanduk za prevoz hrane“, naveo je Kovač. Ovaj improvizani kamiončić je služio za snabdevanje menze Doma vojske. Za ovaj automobil je bilo teško naći rezervne delove, te je on posle rabljenja završio u Loznici.

Povodom šest decenija od atentata u Marseju, u Politici je objavljeno svedočenje aktivista Auto-moto društva „Gučevo“ iz Loznice, koje datira iz pedesetih godina, a koji tvrde da je „delaž“ 1951. godine dopremljen u vojno preduzeće „Drina“ u ovom gradu. To, kao neposredni akter, potvrđuje i pukovnik JNA u penziji Joža Štrukelj. Automobil se u „Drini“ nalazio do 1954. godine, a potom ga je preuzelo društvo „Gučevo“ gde je ovo vozilo služilo za obuku vozača. Leta 1962. godine delaž je završio na otpadu, i od tada mu se gubi svaki trag.