Pola veka legendarne ruske Lade
Sa proizvodne trake kompanije „AvtoVaz“ u Toljatiju 19. aprila 1970. godine sišli su prvi modeli VAZ-2101 „Žiguli“ – legendarne „Kopejke“. Ovaj model automobila zasnovan je na italijanskom modelu Fijat 124, koji je 1967. proglašen „Automobilom godine u Evropi“.
„Prvi model ‘lada’ postao je najbrojniji u istoriji AvtoVAZ-a ─ štaviše, u istoriji ruske automobilske industrije. Od 1970. do 1988. godine proizvedeno je oko 4,8 miliona modela VAZ-2101 i njegovih modifikacija“, saopštio je „AvtoVaz“.
„Karoserije su 19. aprila došle do mehanizma za postavljanje točkova. Uklonjeni su podupirači i automobili su ‘stali na svoje noge’. Prvi automobil je sa proizvodne trake spustio instruktor Fijata Benito Savoini, a drugi je izvezao načelnik odseka za montažu Vladimir Safonov“, rekao je veteran „AvtoVaz-a“ Evgenije Bašindžagjan.
Kompanija „AvtoVaz“ dodala je da je u Sovjetskom Savezu izvršeno preko 800 promena u dizajnu automobila, zbog čega je VAZ-2101 dobio visoku ocenu i domaćih potrošača i stranog tržišta, na koje je ušao 1971. godine, ističe Sputnik.
Lade su i dalje su najprodavaniji u Rusiji, kako među novim putničkim, tako i polovnim automobilima. U proteklih 12 godina, od kada postoji statistika Evropske biznis asocijacije o prodaji novih automobila, Lada automobili prvi su u količinama prodaje, a ponekad i dvostruko nadmašuju strane konkurente.
Velika popullarnost i izvan SSSR-a
Od 1970. do 2012. u Toljatigradu različite verzije Lade proizvedene su u čak 16,8 milona primeraka. Poslednji primjerak Lade 2107., s proizvodne trake u ruskom Toljatigradu, sišao je 16. aprila 2012. Tako se završila priča o jednom od najpopularnijih automobila ne samo na području bivšeg SSSR-a, nego u Istočnoj Evropi, posebno nekadašnjoj Jugoslaviji.
Lada je bila direktan rezultat uspeha italijanske Komunističke partije, najjače leve stranke u zapadnoj Europi, na područku SSSR. Spektakularni dogovor o podizanju sovjetske automobilske industrije uključivao je čak i imenovanje grada u kojem će fabruka biti podignuta po italijanskom ratnom komunističkom vođi Palmiru Toljatiju.
