Tri decenije od poslednjeg Tristaća

Licencna verzija Fiata 1300, koji je na evropskom tržištu izdržao tek pet godina, 1960-ih je u bivšoj državi bio statusni simbol i direktorski auto.

U Torinu je Fiat 1300 predstavljen 1961, a licencna proizvodnja u Kragujevcu je počela gotovo odmah. Automobil je prodavan kao Zastava 1300, bez Fiatovih oznaka, a u narodu je vrlo brzo stekao nadimak Tristać, pod kojim je poznat i upamćen i dan danas.

Zanimljivo, karavanska verzija se značajno razlikovala od italijanske, odnosno bila je izvedena iz karavanske Lade 1200/1300 (Žigulija). Proizvodnja je u Italiji zaustavljena oš 1966, tako da su kasnije izmene specifične samo za Zastavine modele.

Tokom 1960-ih je bio prepoznatljiv kao automobil direktora i političara.  U bivšoj Jugoslaviji se najviše koristio za taksiranje, međutim, upotrebljavali su ga i generali i policajci.

Ostao je popularan do samog kraja, zanimljivo, upravo poslednja godina proizvodnje bila i rekordna, sa 16.750 proizvedenih primeraka. Ipak, malo ko je zažalio, tada je to već bio zastareli model, a domaći hit je bio Stojadin (Zastava 101).

U Kragujevcu je od 1961. do 1979. proizvedeno 201.160 primeraka Tristaća, trećina ukupne serije Fiata 1300/1500 (izvornih i licencnih).

Poslednji primerak ovog automobila proizveden je 20. decembra 1979. godine. Dobro očuvanog Tristaća danas je teško naći na ulicama.