Redakcija Links-a

Legendarni beogradski fotograf

Redakcija Links-a
Legendarni beogradski fotograf

Većinu fotografija starog Beograda koje svakodnevno srećemo na internetu, u brojnim tekstova ili na izložbama, snimio je jedan prestonički fotoreporter – Aleksandar Aca Simić (1898-1971).

Aca Simić počeo je da piše istoriju prvim novinskim fotografijama, 21. novembra 1921. godine, ispred Saborne crkve. Na njima se vidi kralj Aleksandar Prvi Karađorđević kako ulazi u zgradu Mitropolije u posetu patrijarhu Dimitriju, što je bio prvi snimak kralja po stupanju na presto posle smrti Petra Prvog.

“Kao svedok grada, Simić je radoznali posmatrač svakodnevnog života i ljudi različitih zanimanja, statusa i psihološkog profila. U celini, Simićeve fotografije, bez obzira na teme, deluju kao logična kompozicija kod koje se istovremeno vidi spontanost trenutka i postojanje prethodnog plana, ideje, snimanja, a to je veština kojom vladaju samo najveći fotografi”, kaže Darko Ćirić, kustos Muzeja grada Beograda.

Ćirić, autor izložbe "Gradski nomad" i istoimene monografije, koja je objavljena 2011. godine, opisuje Aleksandra Acu Simića kao rodonačelnika našeg foto-žurnalizma, i jednog od desetak najvažnijih fotografa u istoriji srpskog novinarstva, a ipak nepoznatog javnosti.

93d91a0d9ac8604d953724b139da547a_XL.jpg


Počeci rada Ace Simića vezuju se za "Ilustrovani list". Sarađivao je u "Komediji", "Sportu", bio je urednik fotografije u "Novom vremenu", radio u "Dugi", "Politici" i drugim listovima, a penzionisan je u "Borbi" 1960.

“Interesantna je Simićeva anegdota o predratnim fotografima školjocarošima ili čvakarošima i laborantima kao jednostranim, usko specijalizovanim fotoreporterima koji samo izvršavaju neposredni radni zadatak. On je ovo smatrao pogrdnim odnosom prema profesiji i trudio se da kreativno objedini ceo proces nastanka reportažne fotografije: od izbora objekta, uslova i tehnike snimanja do laboratorijske izrade negativa i pozitiva fotografija. Nastanak fotografije je shvatao kao jedinstven postupak i tome je učio i svoje mlađe kolege”, priča Darko Ćirić.

Aleksandar Simić je stizao najbrže na događaje koje je trebalo ispratiti zahvaljujući motociklu “Cindap” (Zündapp) sa prikolicom. Mnogi konkurenti su govorili kako je Simić već odlazio sa lokacije na kojoj je već napravio snimke, dok su fotografi koji su mu bili konkurencija tek stizali na mesto događaja.

jASk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTkRjN01EQV8vZDFjZDlkOGNkMWY5M2U0NThhNmY3ZGM3YTliNzkzYzUuanBlZ5GTAs0CQgCBAAE.jpg

Aleksandar Aca Simić (1898–1971) u Prvom svetskom ratu je sa izbeglicama prešao Albaniju, odatle je poslat na školovanje u Francusku, završio je Nacionalnu školu dekorativnih umetnosti u Parizu, apsolvirao je arhitekturu u Beogradu, sam je učio fotografiju, bio je fotoreporter "Politike" 18 godina, zatim "Ilustrovanog lista" i drugih novina do 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata radio je u "Novom Vremenu" zbog čega je nakon oslobođenja bio godinama bez posla, sve dok inicijativom Moše Pijade i Vladislava Ribnikara nije postavljen za rukovodioca foto-odeljenja "Borbe". Poslednju deceniju života proveo je kao penzioner, fotografisao je Beograd i sređivao svoje radove. Jedan deo fotografija ponudio je Muzeju grada. Sam ih je izradio, i zato one imaju status autorskog otiska.