Brižljivo i dugo stvarana kolekcija gospodina Bratislava Petkovića okuplja istorijske automobile koji su danas značajan deo istorije najranije motorizacije Jugoslavije, ali i one koji su na svetskom planu obeležili napredak najkompleksnijeg uređaja koji čovečanstvo svakodnevno koristi. Jedan od automobila koji objedinjuje ove dve kategorije je Lanča Lambda.

U međuratnom Beogradu, zastupnici Lanče i drugih italijanskih automobila bili su braća Našimbeni. Njihov salon se nalazio u Karađorđevoj ulici, a pored Lanče, prodavani su i Fijat, Alfa Romeo, OM i Isota Fraskini. Osim kao prodavci, braća Našimbeni su Lanču zastupali i kao trkači. Tiberio Našimbeni je tako pobedio na prvoj trci Beograd-Sarajevo-Beograd i to baš u jednoj Lambdi. Kako gospodin Petković naglašava, Lanča iz tih vremena nikako nije mogla da se meri sa Lančom danas. Na ulicama ih je bilo veoma malo i to posebno zbog cene od preko 120.000 dinara- što je u to vreme moglo kupiti kuću na Dedinju ili pet Fordova T. Vozili su je, ili su se pak u Lančama vozili znameniti stanovnici prestonice, među kojima su bili poznati trgovac Vlada Mitić, arhitekta Ferdinand Vareška i Boža Tvrdišić, jedan od prvih srpskih šofera i osnivač udruženja šofera.

Iza kulisa stvaranja Lanče Lambde stajao je jedan tragičan događaj.

Naime, Vićenco Lanča je doživeo nesreću u svom automobilu u kojoj je njegova majka teško povređena. Tada se zarekao da će napraviti auto koji će biti siguran. Posmatravši čamce u napuljskoj luci, došao je na ideju da napravi karoseriju po uzoru na brodsku i angažovao je inženjera po imenu Batista Falčeto. On je konstruisao prvu samonoseću automobilsku karoseriju, što je dalje diktiralo nezavisno vešanje prednjih točkova. Takođe, napravio je prvi lomljivi kardan, kočnice na sva četiri točka, a Lanča Lambda je i prvi automobil sa bregastom osovinom u glavi motora. „To je bio auto koji je išao sigurno dvadesetak godina ispred vremena", rekao je gospodin Petković, dodavši da je u svoje vreme ova Lanča osvajala mnoge poznate trke najviše zbog niskog težišta kao posledice samonoseće karoserije i kočnica, jer su mnogi snažniji konkurenti zaustavljali samo zadnje točkove, što je i na ulicama često predstavljalo problem onima iza nje: „Lambde su čak morale da imaju tablicu na zadnjem delu automobila koje su obaveštavale učesnike u saobraćaju da automobil ima kočnice na sva četiri točka.“

Uprkos tome što je Lambda bila veoma napredan automobil, ona nije predstavljala veliki komercijalni uspeh, a godine su učinile da ovih Lanči danas nema mnogo. Kako je ona jedan od kamena međaša u automobilskoj industriji i automobil koji je doneo mnoge novitete, poželjna je u svakoj muzejskoj kolekciji, a u beogradski muzej automobila je došla pre gotovo četrdeset godina: „Početkom sedamdesetih sam je pronašao u Somboru, kod porodice Rackov, i nije bila u dobrom stanju, pa smo je restaurirali oko pet godina. Danas se mnogi poznavaoci oduševe kada je vide u postavci, a posebno Italijani kojima je Lanča uvek bila nešto posebno. Ona je ponos našeg muzeja.“

*autor teksta: Đorđe Sugaris
*autor fotografija: Miloš Nikodijević