Istorija "kišobrana na točkovima"

U portugalskom gradiću Mangualdeu, 27. jula 1990. godine, proizveden je poslednji Citroen 2CV, popularni “Spaček” . Ovaj Citroenov model, poznat i pod nadimkom “kišobran na točkovima” zbog svog karakterističnog dizajna, postao je jedan od simbola francuskog giganta i obeležio je automobilsku industriju.

Potpredsednik Citroena Pjer Bulanže došao je početkom 30ih na ideju da masovno motorizuje Francusku i pomogne poljoprivrednicima da dođu do automobila koji bi zamenio zaprežna kola. U čitav posao se 1934. godine uključio Mišlen, kao najveći Citroenov poverilac, zbog jake želje da Francuska dobije svoju verziju Forda T, automobila koji je motorizovao SAD.

Ideja je, međutim, bila da se napravi jeftin i ne preterano lep automobil čija će osnovna funkcija biti da preveze četiri poljoprivrednika i 50 kg tereta do pijace udaljene 50 km preko loših puteva. Naravno, potrošnja je bila jedna od ključnih stvari tako je inicijalna ideja bila da automobil troši 3 litra benzina na 100 kilometara.

Bulanže i Mišlen su, u strogoj tajnosti, organozovali dizajnerske timove kako bi se krenulo u realizaciju projekta, a u rad su uključeni i inženjeri i fabrički radnici. Za ovaj poduhvat angažovan je i Andre Lefevr, koji se do tada bavio isključivo dizajniranjem automobila za Grand Pri trke, a specijalnost su mu bili dizajn šasije, otpornost, amortizeri i ogibljenja.

Cilj je svima bio jedan - pravljenje automobila koji će imati relativno nisku cenu, jednostavno održavanje motora sa vazdušnim hlađenjem, nisku potrošnja goriva i solidnu suspenziju, kako bi vožnja bila što udobnija i prilagođena nekategorizovanim putevima.

Prvi nacrti pojavili 1936. godine pod imenom TPV (Toute Petite Voiture — "veoma mali automobil"). Sledeće godine napravljeno je 20 prototipova. Iste te godine Mišlen gine, tako da Bulanže dolazi na čelo Citroena, a Lefevr preuzima mesto glavnog projektanta. Tokom 1939. godine proizvedeno je 250 automobila, ali je rad na razvoju “Spačeka” ovog prekinuo Drugi svetski rat.

Prototip Citroena2CV

Tokom nemačke okupacije Bulanže odbija kolaboraciju sa nacistima i organizuje niz sabotaža kako fabrika ne bi pomagala nacistima. Nacrti i nekoliko prototipova je sakriveno, a na razvoju modela vredno se radilo i tokom okupacije. Novi Bulanžeov saradnik bio je čuveni italijanski dizajner automobila Flaminio Bertoni.

Posle oslobođenja 1944. godine usvojen je petogodišnji plan racionalizacije proizvodnje automobila zbog oskudice resursa, ali je Citroenu dozvoljeno da razvija ovaj model. Konačno usvajanje Maršalovog plana i odluka francuskog predsednika i vlade da je motorizacija zemlji bila preko potrebna kako bi se što pre prevazišle francuske “sive godine” omogućile su da “Spaček” bude predstavljen.

Citroen 2CV predstavljen je na Pariskom auto salonu 1948. godine kao automobil sa dvocilindričnim motorom sa vazdušnim hlađenjem i zapreminom od 375 cm3 i sa svega 9 konjskih snaga. Maksimalna brzina koju je tada mogao da postigne bila je 65 km/h, a potrošnja 4.5 litara benzina na 100 kilometara.

Već 1954. godine zapremina motora je porasla na 425 cm3, a zamenjena je prednja hauba, koja je sada bila veća, a zadnje staklo je postalo pravougaono. Zapremina motora menjana je još nekoliko puta, tako je 1970. počeo da se koristi motor zapremine 602 cm3. Sa zapreminom rasla je i snaga, koja se pomerala na 13,5 KS, odnosno 28 KS. Modeli koji su pravljeni u Južnoj Americi imali su zapreminu od 602 kubika i 33 KS.

U prvih deset godina proizvodnje, Citroen 2CV je bio dostupan samo u sivoj boji.

U Citroenu su 1951. godine na Spačekovoj platformi napravili lako dostavno vozilo Furgonet, a devet godina kasnije i Saharu, s pogonom na sva četiri točka i dva motora, tako da je svaku pogonsku osovinu pokretao po jedan motor.

Ukupno je prodato nešto više od 3.8 miliona Spačeka, 1,2 miliona Furgoneta i 694 modela Sahara. Pored Francuske, “Spaček” i njegove varijante su pravljene i u Belgiji, Velikoj Britaniji, Argentini, Urugvaju, Čileu, Portugalu, Španiji i bivšoj Jugoslaviji u fabrici u slovenačkom Novom Mestu.

Spaček je postao simbol subkulture koja ne želi juriti kroz život nego natenane uživati u njemu. Ideje slobodoumlja, seksualne revolucije i nonkonformizma našle su svoje simboličko prevozno sredstvo upravo u modelu Citroen 2CV. Postao je kultni mali auto i ljubitelji ovog Citroenovog modela i danas se okupljanju širom sveta.