Kad se kvalitet benzina nije merio oktanima

Dvadesetih godina prošlog veka gorivo se u Beogradu točilo na malobrojnim benzinskim pumpama. Jedna, u centru grada, bila je na Pozorišnom trgu, a druga u Dečanskoj ulici gde su bila zastupništva, prodavnice automobila i rezervnih delova.

Mešavina benzina se kupovala i na pokretnim benzinskim pumpama. Takve pumpe je činilo bure na točkovima, a pomoću creva gorivo se, preko menzura, iz bureta pretakalo u rezervoar automobila. Gorivo se kupovalo i u apotekama. Surogat benzina, apotekarski benzin, bio je mešavina benzina i 25 do 30 procenata špiritusa ili alkohola. Točilo se u specijalnim limenim bokalima zapremine jednog galona (4,54 litara).

Ako biste kretali na put obavezno je bilo da kupite i rezervnu kantu benzina, jer gorivo usput nije bilo moguće kupiti.

Kvalitet benzina nije se merio oktanskim brojem, već specifićnom težinom. Benzin sa najmanjom specifičnom težinom smatran je najboljim. 

Jedna od firmi koja se bavila prodajom benzina bila je "Balkan" imala je jedine duple benzinske pumpe. Bile su otvorene uvek, "i danju i noću". Jedna je bila u ulici Kralja Aleksandra 11, a druga na uglu Karađorđeve i Železničke ulice.