Legende o "pozajmljivačima" automobila
Početkom 20. veka automobil je bio uzbudljivi novitet koji je mlade ljude avanturističkog duha oduševljavao, zbog čega je ubrzo postajo simbol slobode i individualizma kojim su mladi ljudi pokazivali svoje nezadovoljstvo postojećim društvenim normama.
Jedan od načina praktikovanja novostečene slobode i izražavanja bunta početkom 20. veka, bilo je "pozajmljivanje" automobila bez znanja njegovog vlasnika. Iako se brza vožnja bez obaziranja na bilo kakva pravila neretko završavala saobraćajnim nesrećama, „pozajmljivači“ bi po pravilu vraćali automobil vlasniku. Ova specifična vrsta zabave i istovremeno oblika društvene pobune je ubrzo i zakonom označena kao krivično delo, zbog čega su scene jurnjave policije i „pozajmljivača“ po ulicama svetskih metropola vremenom postale gotovo svakodnevna pojava.
Pored ovih uglavnom bezazlenih avantura, istorija razvoja automobilizma je imala i svoju mračniju stranu. Automobil je jedan od najočiglednijih simbola društvenog statusa, tako da su predstavnici podzemlja svoje "novostečeno" bogatstvo gotovo bez izuzetaka isticali i svojim luksuznim limuzinama.
Tako se Al Kapone, najpoznatiji vođa američkog podzemlja 1920-ih godina, vozio u svom "kadilaku", jednom od prvih luksuznih automobila otpornih na metke, budući da su suparničke bande po velikim američkim gradovima svoje nerešene račune često namirivale prepadima u automobilima.
U vreme Velike ekonomske krize 1930-ih godina, mnogi od danas čuvenih kriminalaca, poput Džona Dilindžera ili bande "Ma (Mama) Bejker", krstarili su američkim putevima i obijali banke u malim gradovima, što se često završavalo dramatičnim bekstvom ispred policijske potere po zabačenim i nedovršenim putevima američkog Juga i Zapada. Mnogi od njih su, poput donekle romantičnog para pljačkaša, Boni i Klajda, živote i svoje kriminalne karijere završavali u policijskim zasedama.
(Ne)vesele 60te
U Evropi nakon Drugog svetskog rata, podeljenoj na zemlje kapitalizma i komunizma, mnoge političke grupacije su se sve agresivnije borile za svoje ciljeve. Jedna od najmilitantnijih grupa bila je zapadnonemačka Frakcija Crvene Armije, poznatija i kao Bader-Majhof grupa. Ova radikalno-levičarska organizacija je u svojim oružanim terorističkim operacijama kao vozilo za bekstvo često koristila automobile BMW 1600 koji su bili brzi i u to vreme veoma laki za obijanje, zbog čega je u javnosti skraćenica BMW (Bayerische Motoren Werke – Bavarska fabrika motora) preimenovana u Baader Meinhof Wagen (Automobil Bader-Majnhof). U zasedama koje je u nameri da uhvati članove ove grupe organizovala nemačka policija, neretko su zaustavljani samo automobili marke BMW, zbog čega su najviše neprijatnosti imali građani -vlasnici BMW-a.
Jugoslavija i legenda o Fantomu
Tokom 1960-ih godina i Jugoslavija je doživljavala vrtoglav razvoj automobilizma i ubrzo su se u Beogradu i drugim većim gradovima pojavili „pozajmljivači“ koji su ne mnogo drugačije od svojih američkih i evropskih „kolega“, krstarili gradskim ulicama u svojim noćnim avanturama, delom iz zadovoljstva ali delom i kao oblik protesta jugoslovenske posleratne generacije.
Jedan od najpoznatijih "pozajmljivača" je bio čuveni „Beogradski fantom“, (Vlada Vasiljević) koji je 1979. godine u ukradenom „Poršeu“ uspevao da pobegne policijskim poterama i zasedama.
Ovo je bila inspiracija Jovanu Todorovići da snimi film "Beogradski fantom" koji je premijeru imao 2009. godine. Film govori o Vladi Vasiljeviću koji je krajem avgusta 1979. godine "pozajmio" beli "porše 911 S Targa" koji je pripadao teniseru Ivku Plećeviću i deset noći uzastopno izluđivao narodnu miliciju noćnim vožnjama beogradskim ulicama.
Todović je kao student režije poželeo da život glavnog junaka, urbane gradske legende predstavi kroz svoj diplomski rad – dugometražni dokumentarno- igrani film.
"Za mene to je bila fenomenalna, istinita, holivudska, akciono slojevita priča koja odgovara mom profilu i supertema iz sjajnog vremenskog perioda, neopterećena politikom. Zašto je ne oživeti. Rešio sam da to uradim", istakao je Todorović.
Bezuspešni pokušaji pripadnika milicije da beli "porše" zaustave "zastavama" 1300 i 101 okupljali su na Slaviji svake noći sve brojniju publiku, čije simpatije su nepodeljeno bile na strani "Beogradskog fantoma", kako je narod prozvao misterioznog vozača. Vlada Vasiljević je svoje vožnje najavljivao javljajući se u prograd Radija Studio B.
Jedinu sliku na kojoj je uhvaćen "Fantom" zabeležio je Ilija Bogdanović, ali fotografiju nije objavio kako bi Vasiljevića zaštitio od policije.
Bogdanović je, kako je pisala "Politika, prvo uspeo da uslika samo automobil u prolazu koji je beogradskim ulicama jurio 200 kmh, ali ne i vozača. A onda mu se posrećilo.
"Uleteo mi je u kadar. Slikao sam ga sa nekoliko metara. Uhvatio sam mu facu kroz vetrobran. Imao sam tremu dok sam išao kući da razvijem film i uverim se da li mi je to sve uspelo. Jeste. I onda, dilema. Šta sa tom fotografijom. Ako je objavim, biću taj koji ga je „provalio” i polomiće mu kosti. Nisam hteo da ga nosim na duši, a negde sam i navijao za njega. Bio sam ispred hotela „Slavija” u trenutku kada je on „poršeom” udario u autobus postavljen kao barikada. Pre udarca otvorio je vrata i uspeo posle sudara da istrči i pobegne kroz masu naroda koja se razmakla, a kad su policajci počeli da ga jure, sprečili su ih da ga stignu. Tako je Vlada uspeo da pobegne miliciji", priča Bogdanović.
Vasiljevića je uhapšen nekoliko dana kasnije i odležao je dve i po godine zatvora. Izašao je a onda poginuo na autoputu ka Nišu.
Osnivač Muzeja automobila u Beogradu Bratislav Petković je za potrebe snimanja ovog filma ustupio isti model automobila koji se nalazi u njegovoj kolekciji. "Originalni auto, koji je pripadao Fantomu, sada je kod jednog kolekcionara u Austriji. On ga je kupio slupanog", kaže Petković.
