Istorijat auto-trka u Srbiji

Prve auto-moto trke održane su u Beogradu 24. juna 1923. godine na Banjici. Najveće zasluge za organizovanje trke imaju članovi Srpskog automobilskog kluba koji su se, uprkos skromnim materijalnim mogućnostima kojima je klub raspolagao, izborili za organizovanje trka.

Najveće zasluge svakako ima direktor firme “Auto motor” Radovan Savatić, jedan od pionira našeg automobilizma. Savatić je jedan od četvorice ljudi koji su jula 1921. godine, u Lovačkoj sali hotela “Pariz”, pokrenuli osnivanje Srpskog auto-kluba. Među prvima se zalagao za izgradnju automobilske trkačke staze, ali njegove ideje su smatrane avangardnim i nisu nailazile na razumevanje sredine u kojoj je živeo i nadležnih organa.

Ipak, zahvaljujući potpukovniku Vladislavu Deroku, komandantu Autokomande, za organizaciju prvih automobilskih trka kao privremeno, ali u tom trenutku najbolje rešenje, uzet je poligon na Banjici. Uprava Kluba je za uređenje staze obezbedila sumu od 50.000 tadašnjih dirana, a sami članovi su uložili mnogo napora i vremena za njenu rekontrukciju. Kasnije je izdvojena i dodatna suma od 10.000 dinara i staza je osposobljena za prvu trku.

Ovom događaju je prisustvovalo više od 20.000 ljudi, među kojima su bili i kralj Aleksandar Karađorđević sa članovima Vlade i diplomatskog kora. Pobednici su predstavljeni kralju, vozačima su dodeljene brojne nagrade, a najvrednije su one koje je dodelila kraljica Marija, poznata kao strastvena automobilistikinja i ljubiteljka trka i vožnje.

Prve međunarodne trke

Po ugledu na evropske klubove, prva međugradska trka na relaciji Sarajevo - Beograd održana je 1924. godine. Nagrada je bila srebrni pehar kraljice Marije, a prvi pobednik je bio čuveni Tiberio Našimbeni, koji je vozio automobil marke “Bjanki”.

Druga međunarodna trka Sarajevo - Beograd održan je 8. juna 1925. godine, a pobedio je Radovan Savatić koji je upravljao “Alfa Romeom”. Treća trka, na istoj relaciji, održana je 29. avgusta 1926. i pobedu je ponovo odneo Savatić, koji je “Alfa Romeom” ovu deonicu prešao za 6 sati, 50 minuta i 35 sekundi.

Četvrta i poslednje međunarodna trka Sarajevo - Beograd održana 1927. godine. Savatić je pobedio i treći put i dobio je pehar kralljice Marije u trajno vlasništvo.

U saradnji sa Rumunskim auto-klubom 1. juna 1930. godine organizovan je reli Bukurešt - Beograd koji se završio trkama u ulici kralja Aleksandra. Brzinski ispit se vozio sutradan, od Autokomande do podnožja Avale. Prvo mesto osvojio je Rumun Marin Butkulesku, ispred Radovana Savatića.

Druge trke i događaji između dva rata

Prve Avalske auto i moto trke održane su 1927. godine u šest klasa: tri motociklističke i tri automobilske. Iste godine održane su i prve trke za žene na istoj stazi. Sledeće godine trke su doživele još veći uspeh. Organizovan je i konkurs elegancije i birala su se najlepša kola, ali i najelegantnije odevena dama.

Uprkos tome što od 1929. do samog početka 1938. godine nije održana nijedna značajna trka, zbog ekonomske krize i štednje, članovi Auto-moto kluba su radili na promociji automobilizma u okviru turističkih putovanja. Organizuju se Đurđevdanski uranci automobilima u Košutnjaku i na Avali, organizuju se kolektivne vožnje do Smedereva, Fruške gore i Banje Koviljače.

Beogradska sekcija kluba je 1929. organizovala izlet do Osijeka u kojem je učestvovalo 60 automobila. U vreme Uskrsa 1929. godine organizovane su vožnje do Sombora i Subotice, a potom i u Dubrovnik. Zbog ekonomske krize ovakvih izleta i turistučkih aktivnosti nije bilo između 1930. i 1932.

Turističke aktivnosti oživljavaju 1932. najpre izletom do Fruške gore i Novog Sada, a potom i višednevnim sletom kroz Šumadiju, Podunavlje, Ibarsku klisuru, južnu Srbiju sve do Kajmakčalana u kojem je učestvovalo 42 automobila.

Iste godine organizovana je i kružna turneja preko Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Jadrana, Hrvatske, Slovenije i Vojvodine. Okupila je više od 100 učesnika u 35 automobila i trajala je 15 dana. Jedan od ciljeva ove manifestacije bio je da ojača jedinstvenu jugoslovensku misao, koju je negovala beogradska sekcija automobilskog kluba.

Osim intergralnog jugoslovenstva, Klub je negovao i panslavizam, pa je povodom Devetog sokolskog sveslovenskog sleta od 1. do 10. jula 1932. organizovana velika automobilska turneja u Čehoslovačku. Učestvovalo je 20 automobila iz sekcije Beograd.