Abarth 1000 u jugoslovenskom šampionatu

Prvo pojavljivanje modela Abarth 1000 vezano je trku na Ušću održanu 1967 godine kad se vozila "Velika Nagrada Beograda" koja se bodovala za Evropski šampionat. Na ovoj trci Abart 1000 tc vozili su italijani Arturo Merezario i Mauricio Zaneti kao i Nemac Horst Ranke.

Naredne dve trke, 1968. i 1969, u Abartu 1000 tc, nastupio je samo Italijan Marsilo Pasoti, koji je pobedio na obe trke.

Na Ušću se 1970. godine prvi put pojavio Abart 1000 tcr. Ovog puta nije ga vozio niko od inostranih takmičara već jugoslovenski vozač Djani Šverko. On je i 1969. nastupao na Ušću, takođe sa Abartom, ali 850. Zanimljivost vezana za njegov prvi nastup je da je zakasnio na tehnički pregled vozila jer je upravo pred tru trku išao u Italiju po svog Abarta i direktno ga dovezao na stazu na Ušću, piše na blogu Ex Yu Racing.

Bilo je to veliko iznenađenje, ali je publika. bila oduševljena kada se jedan takav auto pojavio u boksu. Sivi Abarth sa proširenim krilima i velikim prednjim spojlerom u beloj boji nikoga nije ostavio ravnodušnim. S obzirom na to da je Šverko kasnio na trku, kao i da je bio umoran od noćne vožnje iz Italije, tehnička i lekarska komisija mu u početku nisu dozvoljavali da startuje na trci. Ipak, na kraju su popustili i odobrili mu nastup da vozi revijalno sa vozačima iz klase 1600 i 2000 kubika. Šverko je, kao i uvek, vozio kao da se bori za prvu poziciju i posle nekoliko krugova imao je jedno izletanje u kom je oštetio svoj auto dovoljno da nije mogao da nastavi trku. Tako se završilo njegovo prvo pojavljivanje u Abartu 1000 tcr.

Tokom 70ih godina Abarth 1000 nastavlja takmičenje na stazama Jugoslavije pa se Ševrku prvo pridružuje Dubravko Smiljanić 1971, zatim i Veco Holjevac, Miodrag Perović i Srdjan Janoković sledeće godine, pa Vinko Šogorić. Šverko uglavnom pobeđuje na većini trka. Abarti su bili "kvarljiva roba", održavanje je bilo skupo, nije svako mogao da opstane u toj klasi sa takvim automobilom. Mnogi nisu imali sreće sa njima pa već na treninzima odustajali i završavali trke i pre početka.

Đani Šverko je često menjao Abarte. Teško je reći koliko ih je promenio u svojoj karijeri, ali je sigurno da ih promenio najviše od svih jugoslovenskih automobilista. Jovica Milovanović je svog prvog Abarta kupio baš od Šverka.

U jednom trenutku se u klasi do 1000ccm, u kojoj su abarti i voženi, moglo videti i preko 10 automobila na startu. Trke su bile uzbudljive i neizvesne, vozilo se "na žilet", a pobednika je često odlučivao kvar ili izletanje konkurencije.

U klasu su još ušli i Pavle Komnenović 1975, Željko Herceg koji osvaja titulu 1976, zatim tri imenjaka Drago Bukvić, Drago Macukić i Drago Merlić. Antun Vidmajer je svog NSU-a zamenio za Abarta sa kojim je imao manje sreće obzirom da je NSU bio dosta popuzdaniji auto u toj klasi, zatim Dragan Dragoj koji je vozio automobil koji su pre njega imali Komnenović i Šverko. Bili su tu i Aco Manevski i Stevo Miloševski iz Skoplja, Velimir Nekić, Josip Lončar, Marino Ivančić, Mario Delmoro, Žarko Bauman… Mnogo vozaća se okušalo u ovom automobilu tokom 70ih.

Tokom takmičarske 1978. godine oformljena je nova klasa do 1150ccm grupa 2 u koju su ubačeni Abarti i NSU koji su do tada nastuapli u klasi do 1000ccm. Abart je ipak bio nesto slabiji i manje konkurenatan u odnosu na novije i naprednije automobile ove klase poput Fiata 128 kupe i Berlina koji su odnosili sve pobede u klasi. Ipak, Abart se i dalje nekako držao do 1979. godine koja je bila i poslednja sezona ovog modela na našim prostorima.

Ovim se i završava priča o ovom fenomenalnom automobilu koji je harao stazama bivše Jugoslavije izazivajući oduševljenje publike.